[bws_googleplusone display=“plusone,share“]
„Хоћеш ли ми донети медаљ?“ – питао је петогодишњи Мића из болничке постеље сестру Злату пред пут на Светски шотокан шампионат у Мађарској. Испунила је обећање болесном брату, усрећила га, а своју породицу, другове из разреда и целу школу учинила поносним!
На 25. Светском шотокан карате првенству, одржаном почетком месеца у Мађарској, једанаестогодишња Злата Крајчиновић из Совљака освојила је бронзану медаљу у катама за старије пионирке. Велики успех младе каратисткиње десио се у данима када се млађи брат, петогодишњи Мића, лечио на Институту за мајку и дете у Београду.
– Мој мали брат је био у болници у време док сам се припремала за такмичење и док сам била у Мађарској. Иако исцрпљен, после операције, питао ме „Хоћеш ли ми донети медаљ?“. Обећала сам му да хоћу и пресрећна сам што сам успела да га усрећим – са усхићењем прича Злата.
Мића је у болници сестрину медаљу држао изнад кревета, хвалио се и поносно је показивао. Од петка су сви у дому Костића у Совљаку на окупу. Мића и мајка Милица су се вратили из болнице. Мића се и даље не раздваја од медаље и „велике сестре“ која му је, уз баку и деку, највише недостајала док је лежао у болничкој постељи.
Злата прича о емоцијама које су је преплавиле тих дана и како никад није била срећнија и поноснија због себе и своје породице. Освајањем медаље усрећила је болесног брата, а понос је превладао док је стајала на трону за време свечане доделе медаља.
– Помислила сам како је све нестварно, како се не дешава мени – прича скромно. – По повратку из Мађарске срећни су били и моји другови и другарице из разреда и школе. Најбоља другарица Ната Секулић рекла ми је да је најсрећнија на свету због мог успеха. Дочекали су ме и честитали ми и наставници и директор школе, који ми је рекао како је цела школа поносна на мене – каже Злата.
Пут до светске бронзе није био лак. Пошто се реновирала школа у Богатићу па млади каратисти нису имали термине за тренинг у фискултурној сали, Злата је цело лето путовала на припреме у Шабац. По препоруци тренера Милана Перића неколицина чланова клуба је тренирала код Дејана Дашића. Стотине километара током летњих месеци превалила је Злата да би остала у форми за шампионат у Мађарској. Мајка Милица, бака Мира, деда Милосав, теча Дејан и тетка Гоца Перић смењивали су се као возачи. Уз таленат и јаку вољу, пожртвованост, одрицање и подршку породице, али и неизмерну љубав, освојена у не баш уобичајеним околностима, Златина медаља из Мађарске је још вреднија. Ико бронзана, сија јаче од златне!
М.М.
Четири године – тринаест медаља
Злата Крајчиновић је ученица петог разреда Основне школе „Мика Митровић“ у Богатићу. У свет спорта закорачила је пре непуних пет у Карате клубу „Мачва“ у Богатићу. На први тренинг је, каже, отишла да би задовољила сопствену знатижељу и открила зашто друге девојчице тренирају баш карате. Имала је срећу да искусни тренери Милан Перић и Жељко Гајић препознају несвакидашњи таленат ове, само наизглед, крхке девојчице. Убрзо је уследило учешће на такмичењима, а марљивост и посвећеност донели су и пласмане за медаље. Досад их освојила чак тринаест!